АКТУЕЛНО:

У Београд отворен 19. Крајишки ликовни салон

У Жељезничком музеју у Београду на мјесту где се традиционално одржава Крајишки ликовни салон ове године је 13. октобра изложбом обиљежено и 25. година трајања ликовне колоније „Умјетничко братство манастира Крка“. Овогодишњи 19. (32) ликовни салон односно жири у саставу Здравко Милинкповић, Ђорђе Аралица и Петар Б. Поповић наградио је Мињу Чворић и њен рад Манастир Крка. Њој је припала плакета „Борис Маркош Минго“ коју Српско културно друштво „Зора“ додјељује знак сјећања на младог крајишког сликара који је изгубио живот 1991. године борећи се за Крајину у грађанском рату у Хрватској. Ове године у манастиру Крка су стварали: Дејан Крга , Миодраг Станковић Струле , Зоран Чалија Чарпи, Никола Марчета, Слободан Каштеварац Здравко Мирчета и Предраг Златановић. Изражена је захвалност директору музеја Ненаду Војичићу.

Према рјечима Војичића, слиједеће године навршиће се 20 година од установљења награде на Салону и биће изложено свих 20 награђених умјетника Крајишког ликовног салона.

Салон је на њему својствен начин, говором пуним драгоцјених порука, 13. октобра отворио историчар умјетности и угледни стручњак за српско сликарство Никола Кусовац.

-Да ми је неко прије више од четврт вијека рекао да ћемо се окупити овако, као што смо вечерас, рекао бих му: не булазни. Тај твој оптимизам није на мјесту. Морам да вам признам да сам то на своју жалост једном написао. Било је то на Светог Саву 1995. године. У низу представа, које смо правили, дошли смо и у Херцеговину, у кућу Моме Капора у Мириловићима (крај Билеће) Тада је грмело баш на Светог Саву. Реко сам: дај боже да је о главу наших непријатеља, а не о нашу. Али сам тада написао текст за који су ме моји пријатељи – (Рајко Петров) Ного, (Гојко) Ђого и (Момо) Капор оптужили да је мало…Тако, кукавички. Написао сам, да не може бити да ће уједињени Срби урадити било шта против уједињене Европе, против Уједињених народа, против Сједињених америчких држава које мамузају све ове и тјерају на оно шта су урадили и како су урадили. Него нам се спрема највеће зло, да се спремамо да нам кроје капу како они желе и како они могу. Нисам још ни слутио да ће бити Хага, а и он је показао како се кроји правда на најбољи могући начин. Али сам тада рекао да је једини излаз за нас, несрећне Србе, да се ухватимо у једно културно и просвјетно коло, да чувамо свој дух и своју душу, да је не продамо и да нам то нико не може одузети. Ја сам на свој начин чедо онога, чије име недостојан сам да изговорим, Аве Јустина Ћелијскога за кога ништа што је тјелесно не значи, али све што је духовно јесте. Та вертикала, да постоји у нашем народу, свједочите ви, свједочите што се послије толико година зла налазите у том колу које одржава тај просвјетни дух . Мислило се, ми смо познати колико не издржавамо, да ће врло брзо да се угаси крајишки салон, да ће да се угасе те наше ликовне колоније, тај дух. Па није, ево га! Свједочите да се тај наш дух истине преноси, јер има овдје младих људи да га чувају. Ако га будемо одржавали, овако као вечерас овдје…Без обзира да ли је све до краја избрушено, не мора ни да буде. Није суштина да је све на највишем врху, није суштина да све буде на највишем нивоу, него да постоји, да траје, да та српска вертикала, тај српски дух да опстаје. И при томе да опстаје на начин на који једино може да се опстане. Не по томе колико од Европе узима и преузима, него колико тој Европи даје. То што она не узима, не треба да нас брине. Наша је душа пред нама, ми је правимо, ми је градимо вашим окупљањима, са вашим материјалима којима остављамо тај траг и улажемо у оно на шта се треба ослонити, чему се треба окренути пред том злосрећном Европом „која нема алтернативу“. Алтернатива смо Европи ми сами. Ако то будемо носили у себи, ту свијест ако будемо и даље чували, ако Никола Церовац и сви други „церовци“, наши прегаоци издрже у томе, за нас има будућности. Без тога нема нам будућности, рекао је Кусовац.

Са крајишког салона послат је позив за подршку едицији Српског Културног друштва „Зора“ издању „Срби у Далмацији“.

-Неко ће рећи загризли сте оскорушу. Јесмо свјесни тога јер свако ко дубље размисли, тако јесте јер је ово материјал за једну академију наука, за једну Матицу српску… Ово је преголемо за СКД „Зору“. Ипак, сигуран сам да то можемо изнијети. Да ли можемо умно ? Можемо. Имамо ми наших Далматинаца, наших Крајишника, људи од пера и то квалитетно можемо изнијети што се тиче струучног. Што се тиче материјалног дјела – не можемо. Нисмо имали рјешење за ових досадашњих скоро 200 издања , али смо их ипак објавили. Нећемо скупљати милостињу, ићи ћемо као некада преко наших пренумераната. Вјероватно ће бити оних којима ће бити понос да  поклоне свом пријатељу куму пословном партнеру, не знам коме све не. Ово је пројекат будућности. Све ваше идеје, документе, фотографије, шаљите нам. Свака помоћ ће добро доћи. Сматрам да је ово дуг наше генерације нашој дјеци, рекао је Илија Смиљанић.

Организациони одбор салона ове године чинили су : Никола Церовац, Данко Перић, Перо Поповић, Душан Вукојевић Марс, Милојко Будимир, Славко Бурсаћ, Вукашин Бабић, Никола Старевић, Илија Смиљанић и Милан Љубовић. У Савјету 19. Крајишког ликовног салона осим чланова жирија, Будимира и Церовца били су и Сњежана Орловић, Никола Шиндик и Бранка Кугољ.

Д. Башовић

Нема коментара

Напишите коментар