„Већ десетак година сакупљамо грађу о Србима”
Разговор са Миланом Радановићем из Архива Срба у Загребу.
Милан Радановић је историчар и истраживач у Архиву Срба који делује при Српском народном већу у Загребу. Аутор је више стручних текстова као и капиталне књиге „Славонијо, трпут си горила“ у којој се бави периодом Другог светског рата на подручју слатинског и воћинског краја. Поред тога, Радановић је и извршни уредник часописа „Трагови“.
Којим пословима се бави Архив Срба у Хрватској?
– Архив Срба у Хрватској има задатак пре свега да сакупља архивску документацију насталу деловањем Српског народног већа и других српских организација које делују у Републици Хрватској, међутим Архив је одавно прерастао тај примарни задатак и већ десетак година ми сакупљамо различиту грађу везану за прошлост Срба у Хрватској. Наравно, до нас не могу доћи, или за то постоје мале могућности, да до нас дођу некакви документи из ранијих векова српске историје јер та грађа која је сачувана она је већ одавно архивирана у разним архивским и музејским установама. Оно што ми архивирамо је пре свега грађа која настаје радом Српског народног већа и других постојећих српских институција у Хрватској, затим грађа коју добијамо од породица и појединаца. Осим тога, део наше грађе односи се на копирану грађу из других архивских установа, пре свега Хрватског државног архива, а која је везана за прошлост Срба у Хрватској. Исто тако, осим документарне архивистичке грађе, имамо и релативно богату фототеку, такође имамо врло богату библиотеку чија намена је да прикупља публикације везане за прошлост и садашњост Срба у Хрватској.
На којим пословима радите у Архиву Срба?
– Моја превасходна вокација је истраживање геноцида над Србима у НДХ. На ту тему објавио сам неколико публикација, а истакао бих зборник радова о покрштавању Срба у НДХ који је објављен 2019. године. Објавио сам и неколико студија на тему геноцида над Србима у НДХ, у којима сам обрадио интернације српског становништва у логоре Јасеновац и Стара Градишка. Такође, објавио сам и једну монографију о прошлости слатинског и воћинског краја у Другом светском рату. Поред тога партиципирам у уредништву часописа Трагови, то је наш архивски часопис који се не бави архивистиком него се бави различитим друштвеним наукама. До сад је изашло 11 бројева, први број је изашао крајем 2018. године и до сада је објављено преко сто различитих научних текстова више десетина аутора са подручја некадашње Југославије. Часопис носи поднаслов „часопис за српске и хрватске теме“, што значи да нисмо етноцентрични, али се подразумева да смо највише заинтересовани за теме које се односе на Србе у Хрватској, али и генерално на српско-хрватске односе у прошлости.
Објавили сте, између осталог, и књигу „Славонијо, трипут си горила“. Чиме сте се то бавили у овој књизи и која је заправо њена тема?
– Подравскослатински и воћински крај није имао своју монографију, дакле није била објављена оваква монографија у којој би била историографски обрађена прошлост тога краја у Другом свјетском рату, за разлику од многих других места и крајева у бившој Југославији. Српском народном већу се наметнула таква идеја и ја сам добио понуду да тако нешто направим, односно напишем једну такву монографију. Кренуо сам да истражујем у архивима у Београду и Загребу, али и неким другим архивима. Већину тога што сам објавио пре тога није било нигде објављено и требало је две године архивског истраживања како би се видело са чиме располажем. Најзначајнији део књиге везан је за страдање Срба на подручју брдског дела слатинског котара који је јако страдао у Другом светском рату где су сва села спаљена, нека су паљена и по три пута и то ме је мотивисало да дам такав назив овој књизи. Покушао сам да истражим и геноцид над Ромима на том подручју и то нисам у потпуности успео јер је јако мало сачуваних докумената о страдању Рома. Исто тако дао сам и један доста прегледан развој партизанског покрета на поменутом подручју.
Са којим институцијама Архив Срба најчешће сарађује?
– Ми имамо сарадњу са читавим низом и институција и појединаца. Ту бих свакако истакао Хрватски државни архив, Филозофски факултет, низом појединаца, институцијама из Србије као што су нпр. Институт за савремену историју са којим смо у два наврата имали промоцију издања, учешће на заједничким трибинама, затим ту је и Архив Војводине где смо имали и одређену врсту обуке и где смо имали и промоцију нашег часописа Трагови.
Пише: Срђан Секулић
Преузето са:
СРБИ.хр
