Фудбалски клуб Грачац обиљежио је 91. годину оснивања утакмицом ветерана и организацијом бијело-плаве ноћи

СТАНИЧАРИ И ГРАЂАНИ ПРЕД ПОЧЕТАК УТАКМИЦЕ

ПРВИ У ЛИЦИ, ПЕТИ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ КРАЈИНИ

Поводом значајне годишњице једног од најраније основаних клубова у Лици и региону, заљубљеници фудбала из овог малог градића подно Велебита, на примјерен начин обиљежили су 91. годину постојања. Утакмица у малом фудбалу између некадашњих „љутих“ ривала „Станичара“ и „Грађана“, некада географски два подјељена дијела Грачаца, одиграна је у Угриновцима , а бијело-плава ноћ одржана је у Бусијама. Била је то прилика да се кроз дружење и чашицу разговора љубитељи грачачког фудбала прошетају кроз историју свог мјеста и клуба, сјете неких љепших времена, истакнутих играча и завидних резултата, као што су прво мјесто у Лици и пето у Републици Српској Крајини.

Организатор ове манифестације опредјелио се да ово окупљање, ако већ не може бити у родном граду, одржи тамо гдје су се крајишки обичаји најбоље сачували, а говор остао онакав какав је увијек био, у највећем избјегличком насељу у Србији, у Бусијама.

МЛАДИ НАСТАВЉАЈУ ТРАДИЦИЈУ

ОПСТАЛИ ЗАХВАЉУЈУЋИ ЕНТУЗИЈАСТИМА

Средином тридесетих година прошлог вијека, изградњом жељезничке пруге Загреб – Сплит, односно запошљавањем великог броја радника на жељезничкој станици, истовремено јачањем трговачких и обртничких радњи у Грачацу, стекли су се услови и за оснивање фудбалског клуба. Управо радници, занатлије и школска омладина, били су окосница новооснованог клуба по имену ШК „Велебит“ 1926 године. Клуб са овим именом, битисао је до почетка Другог свјетског рата, а по његовом завршетку, у складу са тадашњом политиком, обновљен је рад под именом НК „ Братство“ 1948. године. Тих година, Братство је почело да се такмичи у Четрвртој групи Четврте ногометне зоне, углавном са клубовима из Далмације, да би у каснијем периоду највећи дио свог постојања провео у Личком подсавезу у конкуренцији клубова са подручја ове регије. Било је то вријеме ентузијазма појединаца, без великог улагања у клуб, немарности локалне самуправе, а само захваљујући појединим заљубљеницима у фудбал, он је опстајао. Фудбалери нису имали ни адекватну спортску опрему, а путовања до најудаљенијих дестинација (преко 120 километара) трајала су и до 7-8 часова. Наравно у камионима, добијеним за ту прилику од локалних предузећа, по бијелим макадамским путевима и понетим сендвичима од куће.

ЈЕДНА ОД СТАРИЈИХ ГЕНЕРАЦИЈА НК „БРАТСТВО“

ПРОЦВАТ ОСАМДЕСЕТИХ

Занимљиво је истаћи да ни доласком неких бољих дана касније, нису се много побољшавали услови за рад. Долазило се чак до ситуација да Братство није ни играло неке такмичарске сезоне, а услови, односно терени на којима је овај клуб играо, чак ни до самог егзодуса, нису били на завидном нивоу. Уласком у више рангове, морали су као домаћини неке од својих утакмице играти у Личком Осику и Удбини, што је додатно отежавало рад клуба, а нису имали ни подршку вјерних навијача, који су по неписаном правилу, недјељом поподне заузимали своја мјеста на грачачкој „Грбавици“.

Најбоље године Братства дошле су крајем осме деценије прошлог вијека, када се тадашња екипа састављена од играча који су се вратили у своје мјесто да тамо раде, студената и средњошколаца, први пут у сезони 1978/79, пласирала у зону Сисак-Карловац-Госпић. Нажалост, већ наредне сезоне су се вратили у нижи ранг, а требало им је само једна година да се консолидују и да поново крену ка врху. У такмичарској сезони 1981/82. године, „златна генерација Братства“, како су је неки назвали, освојила је првенство Лике са 17 побједа и три неријешена резултата, што до тада, а ни касније, није успјело ни једном другом тиму који се такмичио у том рангу.

„ЗЛАТНА ГЕНЕРАЦИЈА“ БРАТСТВА, ПРВАЦИ ЛИКЕ У СЕНОНИ 81/82

Из пожутјелог албума: „ Златна генерација“ НК „ Братство“ прваци Лике 81/82

НАЈБОЉИ У РАТНИМ УСЛОВИМА

Почетком деведесетих, када су се међуетнички сукоби претворили у грађански рат, фудбалска лопта није престала да се окреће. Дошло је до промјене назива клуба у ФК „Грачац“, а овај градић је постао сједиште Фудбалског савеза Сјеверне Далмације и Јужне Лике. Тада је одржано и прво незванично првенство овог региона, а у конкуренцији 14 екипа, Грачац је забиљежио запажене резултате, прије свега, побједом над Велебитом из Бенковца 1-0 и неријешеним резултатом са Динаром из Книна 2-2, клубовима са много већом традицијом и некадашњим републичким лигашима. Вредно помена је и освојено прво мјесто у Лици 1994. године, када је Грачац освојио 25 од могућих 28 бодова. У разигравању за првака Регионалног савеза Лике и Далмације, изгубио је од боље и организованије Динаре из Книна. Ипак, Грачани својим највећим успјехом сматрају освојено пето мјесто у јесењем дијелу првенства РСК у сезони 94/95, која нажалост није могла бити настављена због познатих догађања у прољеће 1995. године. На крају ваља истаћи, да је упркос рату, Грачац тада имао најбоље услове за рад и сјајну подршку локалних власти и привредних субјеката.

МАРКО СТЕГНАЈА, СА ОРГАНИЗАТОРОМ БИЈЕЛО ПЛАВЕ НОЋИ МИЛОМ СОВИЉЕМ

Лопта је у Грачацу стала августа 1995. године, егзодусом његових 15 хиљада становника. Неки други, касније, покушали су да под именом Велебит покрену рад клуба. За кратко. Данас тај клуб више није у такмичарском погону. Лопта се више, како би Грачани рекли, не „котрља“, њиховом Грбавицом… Али успомена на вољени клуб, управо захваљујући заљубљеницима грачачког фудбала, се наставља и што је најважније с успјехом преноси на млађе генерације.

Текст и фотографије: Милан Кончар

ПАЛИ ЗА СРПСКУ КРАЈИНУ

И овом приликом Грачани су се сјетили оних који су оно највредније што су имали дали за Српску Крајину, своје животе, а били су чланови фудбалског клуба: тренера Жељка Глеђе, играча Ненада Нешка Сурле, Николе Обрадовића – Брувањца, Бранка Веселиновића Сајине и Богдана Боће Дробца.

Прије утакмице са ветеранима Звезде прошле године делегација клуба је обишла вјечне домове оних играча који више нису међу живима, Жељка Јакшића, Вјекослава Вајдића и Жељка Миоковића и положила цвијеће на њихове хумке у Новом Саду и Београду.

СЈЕЋАЊЕ НА ОНЕ КОЈИХ ВИШЕ НИСУ МЕЂУ ЖИВИМА

ЗВЕЗДА УВЕЛИЧАЛА ЈУБИЛЕЈ

Прошле године поводом 90 година од оснивања, ветерани Црвене звезде предвођени Кулетом Аћимовићем, Станиславом Карасијем, Ратомиром Дујковићем, Здравком Боровницом, Стајом Николићем, Трифуном Михајловићем и другим некадашњим ведетама овог клуба, одиграли су пријатељски меч са ФК „Грачац“. Трибине стадиона ФК „Синђелић“ из Угриноваца нису могле да приме све оне који су хтјели присуствовати овом мечу. Занимљиво је да су се Грачани на овај сусрет окупили са свих страна Србије и Републике Српске, а једини који тренутно живи у Грачацу, Владе Кесић – Келе, дугогодишњи голман овог клуба, био је најбољи појединац на терену.

СУСРЕТ СА ВЕТЕРАНИМА ЗВЕЗДЕ

ИДЕАЛАН ТИМ

Према писању Крајишких новина набољи тим у историји Грачаца изгледао је овако: Жељко Ђекић, Стеван Дробац, Мане Кесић, Жарко Чанковић, Душан Цвјетковић, Богдан Јакшић, Ђорђе Мунижаба, Синиша Милеуснић, Никица Куриџа, Јован Дупор и Бошко Мрдаљ.

ПРВОЛИГАШКИ ФУДБАЛЕРИ ИЗ ГРАЧАЦА

Фудбалери који потичу из ове општине и који су своје прве фудбалске кораке направили у Грачацу, а затим свој врхунац досегли у прволигашким клубовима бивше СФРЈ су: Слободан Шкрбић (Црвена звезда), Бошко Продановић (Сарајево), Јован Дробац (Вардар), Здравко Јокић (ОФК Београд), Мићо Ђекић и Лука Жутић (Загреб)…

БИЈЕЛО-ПЛАВА НОЋ

СПОЈ МЛАДОСТИ И ИСКУСТВА

Традиционално бијело-плава ноћ НК „Братство“, односно касније ФК „Грачац“ одржавала се у грачачким мотелима „Лички кровови“ и „Церовачке пећине“. Ова традиција обновљена је ове године и одржана у ресторану „Банија“ у Бусијама. Организатор ове манифестације био је Миле Совиљ, дугогодишњи секретар грачачког фудбалског клуба, а госте су забављали Дијана Грудић, Милан Даниловић и оркестар „Но лимит бенд“. Спонзор вечери је био Борислав Брујић, директор мјењачнице „Пирана“.

„МОЈИ СУ ДРУГОВИ…“

СТАНИЧАРИ – ГРАЂАНИ 13-1

Прије одржавања бијело – плаве ноћи, у Угриновцима је одржана утакмица у малом фудбалу између некадашњих ривала са турнира у Грачацу и Лици. Млађи и полетнији играчи са жељезничке станице остварили су убједљиву побједу, а за поздравити је што су у њиховој екипи играли, поред ветерана Грачаца, и њихова дјеца, насљедници ове дугогодишње традиције. Пред Грађанима је задатак да за наредни меч подмладе своју екипу и реванширају се за убједљив пораз. Занимљиво је да су се у стартној постави Станичара нашли сви Ђекићи: Жељко, Душко, Влатко, Ратко, Владимир и Милош, док су са клупе касније ушли Никола и његов син Раде Пантелић, као и Небојша Вудрак. Екипа Грађана играла је у саставу: Жељко Дробац, Југослав Кесић, Рајко Кесић, Душан Ћук, Борислав Брујић, Жарко Чанковић, а касније су ушли Милорад Остојић, Небојша Покрајац, Мијодраг Стојисављевић и Милан Контић. Голове за станичаре су постигли Милош (4), Владимир и Ратко (3) и Влатко Ђекић (2), као и Раде Пантелић (1), док је почасни погодак за Грађане постигао Жаре Чанковић, један од најбољих фудбалера у историји ФК „ Грачац“.