Подизање Часног Крста висине 20 метара у срцу Мањаче на Равном Брду у Раткову

Годинама је Мањача запостављана и систематски уништавана. Власти су долазиле и пролазилe, а Мањача би утихнула у своју чамотињу и постајала све тиша и тужнија. Oни су je као какво дете, девојку спутавали, утишавали и од ње стварали у најбољем добу оронулу усахлу старицу,а Mањача је трпила.

Али дошло је вријеме када су њена дjеца, синови и кћери „СТАСАЛИ“! Рекли „Доста си мајко патила, пропадала вријеме је да се уздигнеш у свој својој љепоти и станеш усправна и пркосна као и увијек“!

Било је спонтано као и увијек када су ти исти синови ишли да бране ОТАЏБИНУ и свој народ без поговора са вјером у Бога и да ће их чекати и примити у окриље њихова Mањача када се врате.

Годину за годином, вијек за вијеком тек би по неког сина загрлила својим дрхтавим усахлим рукама, а остајали су само они чије су кости донешене да почивају у сјенама њеног крила у црнини и тузи у јауцима и јецајима усамљене Мањаче.




Зато смо одлучили да је вријеме да се са нама почне уздизати сва љепота Мањаче. Све почиње са малим кораком па тако смо и ми учинили тај мали корак као дијете које тек прохода. У нади да ће вам тај корак бити драг и да ћете нас подржати и задржати да останемо усправни и чврсти у намјери да наставимо корачати ка љепшој и бољој драгој нам планини.

Подизање Часног Крста у срцу Мањаче на Равном Брду у Раткову. Часни крст од 20 метара као споменик и тихи стражар над Мањачом и Православном вјером. Неко рече да ће то бити градња Новог Јерусалема.

Часни крст jeважан да би нас увијек опомињао ко су нам били преци, ко смо ми и ко требају да нам буду потомци, наши насљедници.

Биће то споменик свим нашим прецима који су на њој живjели, одржавали је, орали и сијали њена брда тежачким рукама обрађивали и хранили своју дjецу. Која су животе за отаџбину давали кад је то требало све до наше браће у задњем рату гдjе се истински по ко зна који пут бранила и одбранила Мањача и њен православни дух. Зато за часни крст треба да се укључе сви. .Завичај се прво оживљава вјером у бога и поклањањем сјенама наше преминуле браће.

То су на вријеме сватили неки добри људи са идејама и визијом a касније и реализацијом истог проекта.

Почетак је био тежак,људи су данас сумњичави и неповјерљиви, како и неби гледајући у прошлости.Па ипак у почетку подршка од малог броја људи била је довољна да се крене у посао.




Први корак био је најтежи тј. наћи мјесто гдjе ће се почети. Наравно опростићете ми ако споменем име човјека великог срца и душе Драгутина Гусловa и његовог сина Милована који су без много питања и размишљања дали на располагање своју парцелу на Равном Брду,Ратково на Мањачи.

Био је то први зупчаник од великог броја да би сат (Душа мањаче) прорадила.

Захвањујући Драгутину наша света православна црква дала је благослов за почетак радова.Захвални смо и оцу Максимовић Бошку из Прњавора са службом у Раткову.

Уз његову помоћ састављена је молба Епархији Бихачко-Петровачкој те је благослов дао Епископ Атанасије.

Трећег јуна двехиљадеседамнесте године господње и са божијим благословом.

Конкретни радови су почели 16.08.2017 године под надзором инжињера Воје Гргића почело се са земљаним радовима пробијањем пута и копањем рупе за темељ.

Ових дана се радови настављају да би се темељ салио пре кише. 23.08.2017 салијевање темеља.

Mирко Зец

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк