У просторијама удружења РВИ у Београду, одржана је промоција књиге Драгице Годић Адамовић „Мика у срцу завичај у души“

ПРЕЛИВАЊЕ СЛИКА ЖИВОТА


 „Ауторка ове књиге, аутобиографско-меморијских записа, ниже своје успомене, сјећања и осјећања, везана за Кордун и Банију, за људе са којима је живјела и догађаје у којима је учествовала. Слике тог времена преламају се кроз призму личних проживљавања и преживљавања, а свој лични усуд ауторка је преплела са суровом стварношћу живота на Кордуну коју су креирали ратни вихори, мећаве хладних зима и шкрта, мукотрпно обрађивана земља. Мада свака прича у овој књизи има своје засебне ликове, изнад свих се издиже лик мајке Мике коју Драгица глорификује као неког ко носи све недаће, неправде и невоље на својим плећима и срцу, али их стоички подноси, како би своју кћерку, њено једино благо овог свијета, извела на прави пут“, рекао је књижевник, Никола Корица, један од уводничара на овој промоцији.

Осим Корице на промоцији су говорили и Душан Вукојевић Марс, Бојана Кекић Вучић, Душан Благојевић, Ђуро Шкаљац, док је је конферасу водила Анђелка Вујић Лазић.

Душан Вукојевић Марс, главни и одговорни уредник часописа „Војни инвалид“ истакао је жал за просторима које описује Драгица Годић Адамовић, али и свим осталим крајинским, укључујући и његову Сјеверну Далмацију, на које нас сада, углавном са сјетом и тугом, подсјећају још само овакве књиге. „Сама збирка прича у овој књизи је етнографски и етнолошки запис Кордуна, али и карактера људи описаних у њима. Помало архаичан, али сажет и прецизан у изразу, језик којим је писана ова књига завређује посебну пажњу “, рекао је, између осталог, Вукојевић, додајући да је оваквог језика и дијалекта све мање и да га је немогуће обновити и вратити у живот, осим као археолошки остатак.

Бојана Кекић Вучић, комшиница и пријатељица ауторке, како је представила водитељка промоције, прочитавши једну причу из саме књиге, похвалила је ову књигу, прије свега, њену аутентичност. Ђуро Шкаљац, такође је прочитао одломак из једне приче, рекавши након тога да ова књига одудара од осталих крајишких, јер је једну „тешку причу“ ауторка на сатиричан начин пренијела на папир, пожеливши јој да тако настави и да од ње очекује и наставак рада. Великом броју присутних, обратио се и Душан Благојевић -друг Дујо, Драгичин наставник историје у основној школи, подсјетивши их на неко вријеме када је Кордун био српски, а Кордунаши частан, поштен и вриједан народ који је вијековима опстајао на том простору. Драгицу памти као добру ученицу немирног духа, сада видљивог и у текстовима ове књиге.

У културно-умјетничком дијелу програма, учествовала је Светлана Стевић, вокално избјеглички састав „Младићи“, а посебан утисак оставио је млади Милан Лазић, виртоуз на хармоници, ученик средње музичке шокле у Смедереву и добитник многих престижних признања у земљи и у иностранству.

Текст и фотографије: Жељко ЂЕКИЋ

 

ДРАГА МИКИНА


Драгица Годић Адамовић рођена је на Ивањдан 1963. године. Дјетињство и младост провела је у Живковић Коси на Кордуну, средњу школу завршила у Војнићу, док се након удаје преселила на Банију. Избјеглички вихор је донио у Инђију, гдје и сада живи.

„Ова књига је дошла спонтано, пошто сам ја дијете које никада није сазнало за свога оца, јер је то била жеља моје мајке Мике. Нас двије смо имале изузетно тежак живот и сматрала сам да је дошло вријеме када сам ја то све морала избацити из себе. Да не бих писала аутобиографску књигу, ја сам жељела да опишем и мој Кордун, и моје горе, и моје воде и мој народ који је тамо живио. Била сам свједок једног историјског времена, увијек у жижи сваког догађаја, јер сам морала бити уз своју мајку, просто ме није имала коме оставити. Све те приче су аутентичне и свједоче о једном крају кога више нема и надам се да се нећу зауставити на овој књизи, јер остало је много неиспричаних ствари које завређују да буду описане и укоричене“, изјавила је, за Српско коло, непосредно послије промоције, ауторка књиге Драгица Годић Адамовић, много познатија међу својим земљацима као Драга Микина.

 


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк