Удружење Срба крајишника из општина Федерације БиХ одржало сједницу Главног одбора

Крајишници: Угледајмо се на Србе са Косова и Метохије


Удружење Срба крајишника из општина Федерације БиХ расправило је на сједници Главног одбора ове организације одржаној пред Божић ове године у Београду битна питања опстанка Срба – безбедност, обнова, повратак лечење, школовање, питања културе и очувања идентитета… Састанку су присуствовали Миле Шапић у име Коалиције удружења избјеглица, Драган Дивјак у име Удружења Сана – Сански Мост, а били су присутни и представници Удружења бораца и потомака СУБНОР-а. Подршка је стигла и од некадашњег премијера у Влади Републике Гојка Кличковића који је изнио своје виђење опстанка Срба у дијелу Федерације БиХ односно у кантонима који су већински насељени Бошњацима и Хрватима и од Љубана Карана, нашег познатог аналитичара.

 

Према ријечима Милe Шапића, о ситуацији се доста зна, али ова проблематика тражи акцију


-Имали смо као народ бурне догађаје у прошлом вијеку, а још нисам чуо дасу се Срби око нечега сложили. Чини се да ће Срби бити подијељени и у наредном периоду. Подијелили су се терироријално, социолошки, психолошки, геоплоитички, генерацијски итд. Од политике не можемо побјећи. Како ћемо трпати аутобусе ако једни Буду за СДСС, други за СДС? Има море активности којима се удружења могу бавити, али то све мора другачије него до сада. Нови систем је могућ кроз власти ове државе, а да удружења буду технички извршиоци. Овако, само се баца кост раздорa међу удружења, упозорио је Шапић.

Како је рекао Дивјак због низа горућих питања покренута је инцијатива о одржавању састанка начелника општина овде у Београду: Дрвара, Гламоча, Грахова, Књуча, Ливна, Санског оста, Крупе и Бихаћа. Неки су се томе одазвали одмах, а неки накнадно док је одговор изостао из Санског Моста.

-Тамо Срби веома тешко живе и, гдје год су мањина, имају огромне проблеме. Избори су посебно тешка прича, ево видјели смо на Косову и Метохији шта значи када имате власт. Ми из тога можемо много да научимо. То нам говори да када имаш дио власти у локалној самоуправи, имаш прилику да рјешиш проблем, зато свима треба омогућити да гласају, нагласио је Дивјак. Према његовим ријечима, одлазак аутобусом на гласање на изборе на јесен нешто је што обавезно треба организовати , али то треба припремити и људе усмјерити тако да не дође до распипања гласова како би Срби добили места предсједника општина. Најбољи примјер је Крупа гдје је 200 гласова одлучило да предсједник буде Србин, а 150 гласова датих у амбасади БиХ у Београду одлучило је за Грахово.



-Све то успјели смо својим средствима гдје нам нико ни динара није дао, истакао је Дивјак .Он је изнео поражавајући податак да је у Подгрмечу опустело 25 српских села.

-Нажалост постоји проблем безбедности за који у Влади Републике Српске кажу да је рјешен . Народ каже да није тако. Срби су народ другог реда, оцијенио је Дивјак наводећи пример села Kљјевци у коме од 300 захтјева за обнову није одобрен ниједан. Дивјак није задовољан што се веома тешко остварује идеја о постављању споменика Голубу Бабићу, вођи устанка српског народа у вријеме када је букнула и позната Невесињска буна.

-Обиљежавамо датуме, реновирамо споменике девастране у овом рату, а поставили смо и више спомен плоча. Међутим за сада нема довољно разумјевања ни у Бањалуци , ни у Београду за нашу инцијативу да се подигне споменик Голубу Бабуићу, рекао је Дивјак.

Гојко Кличковић је у име Прве српске демократске странке која „наставља оно што је СДС 90-тих спашавала“ истакао да та странка у програму има борбу за просторе ван Републике Српске.

-Руски див се исправио из воде и неће више бити као када је био Јељцин. Размишљајмо како да спасимо Крајину. Питање је како обновити просторе од Ливна наовамо. Ништа још није запечаћено, ништа није објављено у службеном гласнику Брисела, рекао је Кличковић. Он каже да треба скупљати податке и правити програме.

-А пара има, само што нема програма. Ниједан ми нису дали да однесем Вучићу, а то требају бити програми да се људи запошљавају. Има и Бошњака који желе да помогну повратак и запошљавање Срба, они се осјећају кривима за оно што се десило. Да буде зло веће интелигенција је овдје у Београду, а мали број људи је остао тамо, и то је проблем, рекао је Кличковић.



Са друге стране, он је изнео неке охрабрујуће информације.

-Приоритет је обнова, а Европа каже да све до једне куће има да се обнови. Мораш пријавити све што ти је у рату срушено, то ће се морати поравнати кад – тад. Јесте да је оно зло Семиха Боровац тамо у Сарајеву, али БиХ неће моћи у Европу без тога, рекао је Кличковић. Повратничко питање је , како додаје Кличковић, врло сложено и осетљиво, за њега треба имати слуха.Он је напоменуо да је у време када је он био предсједник владе учитељ у Вучијој Луци имао већу плату од бањалучког професора, а медицински техничар у Рибнику био боље плаћен него доктор у Бањалуци.

-Ваља живјети у Вучијој Луци. Кад ти затвориш амбуланту и школу, неће ту више бити никога, рекао је Кличковић.

Слободан Грубор из Дрвара заложио се за стварање једног тима најстручнијих људи.

-Ми, Грубори смо се заклели да ни педља земље нећемо продати. Али земља се може и нашој цркви дати.

 

РАДИТИ ЗА БИУ ТРЕБА ДА ЈЕ ЧАСТ А НЕ СРАМОТА


Љубан Каран је упозорио на вид специјалног рата против Срба да на кључна места дођу они који ће радити против интереса српског народа.

-Сви на Балкану су ударили против нас. Можемо се борити као што раде други угрожени народи: да сваки ради за нашу службу безбедности. Али код нас је то срамота. Медији протурају да нема веће срамоте од тога да помажете држави или радите за БИА, а то треба да је част, рекао је некадашњи војни обавештајац поријеклом из Крајине.

Драган Башовић