Умјетничко братство манастира Крка традиционално се окупило у Книну

Традиционало окупљање „Умјетничког братства манастира Крка“ одржано је и ове године, од 6. до 18.августа у тој древној српско-далматинској светињи. Групу од пет сликара који су дошли из Србије дочекало је десетак њихових колега и пријатеља, на челу са домаћином, игуманом манастира, Никодимом. Групу из Србије чинили су Милосављевић Слободан Гане, Милинковић Здравко, Јовановић Александар Бириљ, Мадић Властимир, и Здравко Мирчета.

Умјетничко братство, као несвакидашње стваралачко дружење, с првим називом „Ликовна колонија манастира Крка“, основано је 1989.год. у Книну под окриљем српског културног друштва „Зора“, испричао је координатор ове групе сликара, Здравко Мирчета, који је такође из ових крајева, из околине Книна.



„Ту је направљен прави ембрион за српску културу. Манастир је посебан по много чему, направљен 1350.год. на катакомбама, односно пећинама, у кањону ријеке Крке. Направила га је сестра цара Душана, Јелена, а манастир је изњедрио чак 14 епискова данашњице“, навео је Мирчета објашњавајући да су на првом сусрету 1989.год. учествовали угледни ликовни умјетници, сада већ покојни, попут Јована Солдатовића, Милована Видака, Светислава Ђурића, Синише Вуковића, Вељка Михајловића и многи други, чије су слике, акварели, графике, цртежи и скулптуре остављене као дар манастиру и представљају и данас језгро вредности једне значајне ликовне галерије која се потом обогаћивала данашњим дјелима ликовних стваралаца који настоје тиме да укажу на мјесто окупљања и своју духовну природу“.

„Тако су се до 1995.год. у манастиру окупљали умјетиници и почињали са радом 4.августа, на дан усвојене славе братства, свете Магдалене. Све што се урадило током тих дана дружења, остајало је у манастиру. Тако је и данас. Једино што смо помјерили датум одласка, због обиљежавања „Олује“. Највећи број радова из тог фундуса био је измјештен уочи „Олује“ и тако је спашен. До 2006.год. они су излагани у галеријама широм Србије и Републике Српске, а после тога је враћен у манастирску ризницу“, додао је Мирчета.

Како је он рекао, 2007.год.обновљен је рад Умјетничког братства, захваљујући СКД „Зора“, односно њеном предсједнику Николи Церовцу, и од тада се ови сусрети поново одржавају у манастиру Крка, гдје се окупљају и стварају умјетници из Србије, Републике Српске, али и они који су се вратили на своја огњишта у Хрватску.

„Када смо отишли 1995.год. манастир је дјелимично девастиран, сада то обнављамо. Направили смо графичку радионицу, враћамо и вајарски атеље. Доста радимо и са дјецом, организујемо радионице. Прошле године смо имали 40-оро дјеце узраста до првог разреда основне школе“, истакао је он.

Међутим, још једна значајна чињеница је та да је захваљујући овом братству и његовом дјеловању основан ланац умјетничких братстава, у манастирима Рмањ, Тавна, Добрун итд. на угроженим подручјима српског народа током последњег отаџбинског рата.

„Нови радови умјетника, попут Здравка Мирчете, Хаџи Бранка Никитовића, Зорана Кричка, Михајла Раките, Чедомира Кесића, Николе Русића, Луке Дедића,Слободана Синобада Гуле, Бладимира Тјапкина, Слободана Каштаварца, Николе Штрбца, Душка Бјељца, Бранислава Ковачевића и Бата Машковића излагани су као засебан дио традиционалне ликовне смотре Крајишки ликовни салон,од 2007. до 2010.год.

Плакета Умјетничког братства манастира Крка и Сребрни прстен додјељује се сваке године појединцима и институцијама заслужним за чување и обогаћивање духовне ризнице Српске Крајине.

Ове године у посјети Умјетничком братству у манастиру, био је епископ америчко-канадски Лонгин, а свакодневно са њима се дружио и еписком Далматински Фотије.

новинар „Српског кола“
Весна Вуковић

(Да отворите слику у пуној величини кликните на њу)


НАПОМЕНА: Преношење текстова је дозвољено само уз навођење извора и ОВАВЕЗАН линк