Шта ће Срби да памте, ако неће Косово

У организацији Српске православне парохије беломанастирске и српских удружења која делују на подручју Белог Манастира 28.јуна у Етнолошком центру барањске баштине одржана је Видовданска академија.

Академија посвећена Видовдану, једном од највећих српских празника, и Косовском боју који се одиграо 28. јуна 1389. године, односно 15. јуна по старом календару, представља сећање на погинуле у свим ратовима. Видовданска академија у једином барањском граду издваја се по томе што је, не само традиционална, него и једина на подручју Барање.

У име Српске православне парохије беломанастирске присутне је поздравио беломанастирски парох протојереј Драган Вукадиновић, а у језгровитом програму наступили су малишани из беломанастирског Удружења родитеља и деце „Пчелице“, ученици Гимазије Бели Манастир, чланови Фолклорног ансамбла „Чувари традиције барањских Срба“ и СКУД „Јован Лазић“. Програм је садржавао бројне моменте, старе и нове песме о Косову, цитате, делове говора Цара Лазара и Царице Милице, који су све присутне, на уметнички начин, подсетили на значај Косовског боја и околности под којима је вођен. Централна тачка Видовданске академије била је духовна беседа о Косову коју је надахнуто говорио беломанастирски парох протојереј Драган Вукадиновић.

-Црква је та у којој су нам преци, где су нам задужбине и тапије, она је установила државу Србију, родила српски народ и зато је апсурдно да тражимо себе мимо Христа и цркве његове. Све што је у историји нашег народа добро и честито, све што је поникло из цркве. Нема ниједне историјске личности везане за наш народ, а да није поникла из цркве Христове. У цркви је све вечно и непролазно, зато једино у њој можемо пронаћи смисао нашега живота и нашег постојања. Не заваравајмо се лажима овога света, већ се вратимо мајци цркви. На том путу ће нас пратити свети Немањићи заједно са Светим Лазаром и свим мученицима косовским јер шта ће Срби да памте ако неће Косово – рекао је Вукадиновић.

Уочи академије одржан парастос

Оно што издваја Видовдан у политичком и духовном животу Срба то је чињеница да је овај празник везан за Косовски бој и симболизује читаву српску историју, историју народног пораза, али и његовог уздигнућа, историју његовог страдања, патњи и мука, али исто тако и историју његове духовне и моралне снаге и величине  као и веру и наду у боље дане. Видовдан и Косово и Метохија су сплетени у један догађај и један доживљај српске историје. Дан епске битке за слободу од најезде неверника на Косову Пољу 1389. и касније пропасти српског царства и господства,  уз обавезно спомињање ко је „вера а ко је невера”, дубоко је укорењена у свести народа и опстаје до данас упркос свим токовима историје.

Видовдан је постао једна огромна историјска сугестија којој је подлегао српски народ кроз векове свога покосовског живота. Тако се дошло до онога што многи називају Видовдански дух, а што се може означити као дух тежње за слободом, дух који не дозвољава да се застава за слободу српску икада савије. Управо кроз Видовданску академију и Видовдански дух Српска православна парохија беломанастирска и српска удружења настоје очувати српски језик и културу зарад будућих генерација којима су косовски јунаци то оставили у аманет.

Упркос спарној вечери, и температури од 32 степена, амфитеатар Етнолошког центра барањске баштине био је испуњен до последњег места, а међу бројним посетиоцима Видовданској академији присуствовале су и познате особе из политичког, културног и јавног живота. На крају споменимо да је уочи Видовданске академије у јутарњим сатима у Православној цркви светог Архангела Михаила у Белом Манастиру одржан парастос у спомен на Косовску битку и погинуле косовске јунаке те сећање на погинуле у свим ратовима. Парастос су служили протојереј Драган Вукадиновић и протојереј-ставрофор Владо Кљајић, парох у пензији.

Преузето са: Срби.хр