У Колуту су одржане традиционалне 25. Личке оке
У организацији МЗ Колут одржане су 25. традиционалне Личке оке. Ова лијепа манифестација окупила је 12 екипа и 2 екипе дјеце која су посебно обрадовала велики број окупљене публике. Иако је вријеме било промјенљиво и све је указивало на то да ће киша да поремети ову манифестацију, сунце се пробило и омогућило такмичарима да уживају у међусобном надметању у традиционалним дисциплинама којих је било 9: крбање, скок у даљ, скакање у џаку, бацање камена са рамена, кличак, пењање уз стожину, потезање куке, трчање по брвну, потезање канапа.
Учествовале су екипе: Бијели орлови, Крбавско поље, Лички мајкани, Кумови, Плашчани, Дебело брдо, Чортани, Кордун, Лика Далмација, Курјаци, Орни момци, Личани у покушају и Динарска дивизија.
Градоначелник Сомбора Антонио Ратковић прогласио је 25. јубиларне Личке оке отвореним и пожелио свима присутнима да уживају и лијепо се друже.
Екипно је била најбоља екипа Плашчани из Растине.
Друго мјесто је однијела екипа Кумови из Бачког Брестовца.
Tреће домаћини Лички мајкани.
КРБАЊЕ
- Вељко Петраковић – Бели орлови
КУКА
- Марко Јакшић – Кумови
ПЕЊАЊЕ НА СТОЖИНУ
- Никола Кораћ – Лички мајкани
КЛИЧАК
- Никола Шупут – Плашчани
БАЦАЊЕ КАМЕНА СА РАМЕНА
- Милош Ивакић – Бели орлови
СКОК У ДАЉ
- Јован Вукобратовић – Плашчани
СКАКАЊЕ У ЏАКУ
- Дејан Маљковић – Личани у покушају
ТРЧАЊЕ ПО БРВНУ
- Миле Матијевић – Плашчани
ПОТЕЗАЊЕ КАНАПА
- Плашчани
Присутнима се обратио и предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта и навео како му је велика част и задовољство што присуствује јубиларним 25. Личким окама.
– Свима нам је било познато да су оке биле највећа и најљепша манифестација која се деценијама одржавала у српској Лици, мученичком и страдалничком селу Дивоселу. Оке су само једном одржане за вријеме Републике Српске Крајине у личком мјесту Заложница када је било присутно више хиљада наших земљака. Дивосело као многа личка крајишка мјеста је доживјело страховит геноцид у Другом свјетском рату, а 1993. године у злочиначкој акцији Медачки џеп припадници хрватске војске су протјерали српски народ са подручја Дивосела, Почитеља и Читлука и у тој злочиначкој акцији побијено је 88 наших Срба, мучкараца, жена, дјеце и стараца.
Линта подсјећа да се за неколико дана обиљежава највеће етничко чишћење у Европи послије Другог свјетског рата, погром 250.000 Срба у злочиначкој акцији Олуја.
– Посебно признање желим да одам организаторима и иницијаторима Личких ока, који су пренијели овај обичај у Србију и који поносно обељежавају ову манифестацију већ 25. пут. Јер једно од важних државних питања је да јачамо наше национално и духовно јединство. Драго ми је да видим потомке ваших славних прадједова, дједова, очева који се нису одрекли свог поријекла, традиције и обичаја.
Личких ока у Колуту не би било да није било Милоша Мандића и Луке Половине. Како је Мандић рекао за Српско коло ове оке су прве у Војводини.
– Лука Половина који је избјегао из Лике предложио је да оно што је било у Дивоселу организујемо у Колуту. Тада сам био члан Предсједништва Мјесне заједнице и кренуо сам саминицијативно да организујем оке, што се с годинама претворило у традицију. Сада је ова манифестација понос села. Од 1996. године је била прва, и једну годину нисмо организовали због короне.
Колут поред ове манифестације може да се дичи и својим малим золошким вртом, Ликовном колонијом Мандић. Милош Мандић је поклонио селу и бисту Николе Тесле, чувеног Србина из Лике, основној школи је поклонио и једну колекцију слика.
– Без обзира на мали број становника имамо културна дешавања на која смо изузетно поносни. Овом манифестацијом смо пелцовали дјецу која једва чекају да дођу на оке… Некада ће неко причати да смо са великом упорношћу и самоиницијативно направили нешто лијепо.
Један од организатора Милан Свилар и Жељко Граовац су вриједно испратили све дисциплине у улози судија и побринули се да све протекне у фер-плеју.
Свилар каже да су Оке протекле баш онако како су се надали.
– У правој другарској, такмичарској, земљачкој атмосфери. Пошто сам ја и ове године био судија, заједно са сином, и уз помоћ нашег земљака Граовца из Павловца, гледао сам да, као и до сада ,балансирам између правила са једне стране, и момака жељних побједе и доказивања са друге стране. И послије сваких завршених Ока се лијепо осјећам, јер није било баш ниједног инцидента, а ипак се ради о 12 екипа по 10 такмичара. Мени најмилији моменат је увијек (већ се најежих док ово говорим) кад се послије сваке љуте битке такмичари изљубе ко рођена браћа! Ту ја видим онај наш крајишки менталитет, људскост, жељу за дружењем! Чак се и наш уважени гост Миодраг Линта одушевио нама Личанима, који су показали не мало такмичарско умијеће на терену, а касније у сали умијеће пјевања крајишке пјесме, сви у глас! Надам се и сљедеће године да ће бити лијепо дружење, до касно у ноћ!
Записник је водио Милан Алексић, а прије самог почетка такмичења се побринуо да сваки од учесника добије мајицу са логом Личких ока.
Важне карике у ланцу организације су свакако и Немања Шобат и Дане Басарић.
Замјеник предсједника Мјесне заједнице Марко Ерцег је прогласио побједнике и уручио им дипломе и личке капе.
– Веома сам задовољан одзивом учесника и посјетилаца на јубиларним 25. по реду Личким окама. Такође, важно је да истакнем и подршку коју нам Град Сомбор даје при организацији манифестације Личке оке, те бих се овим путем захвалио и градоначелнику Сомбора, Антониу Ратковићу, који је отворио овогодишње такмичење.
Колут је познат по овој манифестацији. Долазе им посјетиоци из свих мјеста Западнобачког округа. Младима је занимљиво то такмичење које се организује.
– Ово је једна од најважнијих манифестација која се организује у оквиру Kолутског љета. Данас, 2. августа прослављамо и сеоску славу, Светог Илију. Удружење грађана Дуга организоваће 6. августа такмичење у кувању рибљег паприкаша, тако да сам сигуран да ће и то привући доста посјетилаца – рекао је предсједник МЗ Колут Марко Ерцег.
Директорица школе Огњен Прица и предсједница МЗ Марија Делић за Српско коло је рекла да је презадовољна како су протекле Личке оке.
– Љето у Колуту је испуњено програмом, посебно се бринемо да обезбиједимо дјеци током распуста мноштво забавних и едукативних активности као што су цртање на бетону, полигон спретности, биоскоп на отвореном, играоница…
Потребно је поменути и Турнир у малом фудбалу ОШ Огњен Прица за дјецу 7–10 и 10–15. Турнир је почео 27. јула.
У свим манифестацијама учествује и Удружење грађана Дуга, односно Удружење жена. Како нам је рекла предсједница Удружења Милица Зорић сарађују са свим генерацијама, од малишана из основне школе до удружења пензионера и бораца.
– Ми као Удружење организујемо и такмичење у кувању паприкаша, прошле године смо имали двесто пријављених. Имали смо оформљену и фоклорну групу, али због недостатка средстава и појаве короне морали смо да одустанемо од тога. За сада имамо само пјевачку групу, једна од чланица изузетно пјева изворне пјесме. Посебно смо поносни на наше мале такмичаре који учествују на окама ове године су се надметали против вршњака из Бачког Брега – рекла нам је Милица Зарић и напоменула да поред свих тешкоћа бори се за своје село, како би живот у њему био што љепши.
Захвалнице су добили Миодраг Линта, Српско коло, доктор Владимир Цревар, Лука Половина, Душан Илић, Балкан Адриа логистик, Никола (Нине) Мирковић, Пајо Арсенић, Метеор комерц, Никша Аграр…
Важно је нагласити да су Колућани ОКЕ организовали без котизација или накнаде за учешће, а такмичарима након такмичења обезбиједили дружење уз јело и пиће, имајући разумијевања за посебно тешка времена у којој се многи налазе, а стављајући традицију и дружење изнад свега.
Послије такмичења услиједило је дружење.
Сваке године — прве недјеље августа мјесеца — одржавале су се личке сеоске спортске игре у Дивоселу, под називом ОКЕ. Назив ОКЕ потјечу од мјеста одржавања. То је простор у центру села — заселак Вујновићи односно мјесто великог извора хладне питке воде, званог Оке.
По предањима, назив потјече од два извора, која се ту налазе и извиру, а по свом природном изгледу, подсјећају на „очи у глави” или „оке”. Ентузијасти, као што су били професор Симо Радаковић и Јован Богић, године 1956. и 1957. организирали су, по први пут, такмичење у „старим” спортовима, под присојом испод Дебеле Главице. Такмичења, која су тада изведена, била су: бацање камена с рамена, скок ступе, потезање конопа, коњске трке (јахање без седла) и друге дисциплине. Због струје, воде, борилачких терена, простора за паркирање и других услова, омладина Дивосела 1965. одлучи, да такмичења убудуће организира на барама на Окама.
Новинар Српског кола
Драгана Бокун
