Завршени 25. Ћоровићеви сусрети историчара у Гацку

Јубиларни 25. научни скуп историчара отворен је свечаном академијом и додјелом награде „Владимир Ћоровић“.

„Ћоровићеве сусрете“ отворио је начелник општине Гацко Огњен Милинковић истакавши да су Гацко и Херцеговина простор слободе мали по броју становника, а велики по својој историји.

Присутне је поздравио и предсједник Организационог одбора 25. Научног скупа историчара Радомир Вучковић.

Жири у саставу проф. др Милош Ковић, проф. др Радмило Пекић и проф.  др Боривоје Милошевић одлучио је да награда Владимир Ћоровић буде додијељена књизи „Свети краљ Милутин“ у издању издавачке куће Светог манастира Хиландара.

Проф. др Радмило Пекић образлажући одлуку жирија истакао је да од прошлогодишњег окупљања у српској историографији није се појавило ништа  што би се могло упоредити са овом књигом. По његовим ријечима књига спада у капитална дјела посвећена  великој теми и личности, краљу Милутину, који је обиљежио златно доба српске историје.

Уредници награђене књиге су Смиља Маријановић Душанић, Даница Поповић, а  у Гацку је био и трећи уредник Срђан Пириватрић.

Општинску награду и повељу Општине и Просвјете директору издавачке куће „Задужбина Светог манастира Хиландара“ уручили су начелник Огњен Милинковић и потпредсједник општинског одбора Просвјете Радомир Вучковић.

 

Научни скуп историчара био је посвећен теми „Знаменити Херцеговци кроз историју“.

У име Матице српске на академији говорио је проф. др Јован Делић нагласивши да је задатак Матице да брине о Србима гдје год да су, језику и култури и да их окупља у своје окриље.

На свечаној академији представљен је и Зборник о Ленки Дунђерски, која је спона општина Гацко и Србобран.

О великој љубави Ленке Дунђерски и Лазе Костића говорили су и гости из Србобрана, а програм је припремио директор Дома културе Дејан Корцеба.

Пјесник из Србобрана Горан Благојевић надахнуто је говорио о овој великој љубави.

Добитник награде Ленкин прстен Благоје Баковић казивао је стихове пјесме „Пуна је тишина“.

Монодраму о Ленки и Лази изнијели су глумци позоришта у Новом Саду Јована Радовановић и Ервин Харџимуртезић.

У културно умјетничком дијелу програма учествовали су и гуслар Ненад Ивковић и црквени хор „Света Јелена Анжујска“.

Другог дана манифестације у сали Парохијског дома  историчари су излагали реферате који су објављени у Зборнику на тему „Знаменити Херцеговци кроз историју“. Претходно су посјетили спомен собу и споменик „Круна гатачким јунацима“.

Поздравну ријеч еминентним историчарима и научним радницима упутио је предсједник Организационог одбора „Ћоровићевих сусрета“ проф. Радомир Вучковић.

Проф. др Будимир Алексић је говорио о ускоку и четовођи Мирку Алексићу, родом из гатачког села Луковица, који се у младости истакао у борбама против Турака па је изабран за кнеза села Малинско. Био је један од организатора убиства Смаил-аге Ченгића на Мљетичку 1840.године.

Професор са Филозофског факултета у Бањалуци Бошко Бранковић се осврнуо на живот и дјело Војислава Шоле (1863 -1930), рођеног Мостарца с посебним акцентом на његово учешће у Покрету за црквено- школску самоуправу.

Проф. Лазар Радан је презентовао реферат о архимандриту манастира Дужи, Мелентију Перовићу (1835-1887) једном од најистакнутијих устаничких личности у требињском крају. Како је нагласио о архимандриту Перовићу као црквеном великодостојнику и устаничком војводи је врло мало писано.

„Ипак, његов живот и дјело дубоко су уткани у историју његовог Требиња, манастира Дужи и цијеле Херцеговине“ – нагласио је Радан.

Проф. др Жарко Лековић је говорио о Знаменитим Херцеговцима – Дробњацима у 19. вијеку.

Проф. др Боривоје Милошевић је говорио о митрополиту Захумско-херцеговачком Серафиму Перовићу нагласивши да се истицао не само као православни свештеник, него и као просвјетни радник, добротвор српских школа, цркава и манастира. Са Нићифором Дучићем отворио је духовну школу у манастиру Житомислић.Како је Милошевић нагласио „Митрополит Серафим Перовић је улагао велики труд у корист српске културе, просвјете и духовности у Херцеговини“.

Реферате су изложили и проф. др Радивој Радић из Београда, проф. Петар Милошевић из Требиња и Раденко Шћекић са Историјског института Универзитета Црне Горе у Подгорици.

25. Научни скуп историчара завршен је промоцијом “Просвјетиних“ издања у сали Парохијског дома у Данићима.

Промовисан је Зборник радова са овогодишњег Научног скупа. Тема је била „Знаменити Херцеговци кроз историју“. У Зборнику је засупљено 13 радова од којих је 10 оригиналних и 3 прегледна научна рада.

Представљен је и Зборник радова са прошлогодишњих Ћоровићевих сусрета „Српска проза данас“, посвећен Мирославу Тохољу, једном од добитника награде „Светозар Ћоровић“ за роман „Звона за Тројицу“

О Зборнику је говорио академик проф. др Јован Делић. О књижевном дјелу Мирослава Тохоља објављено је више од стотину студија, приказа и осврта у којима се из различитих аспеката указује на његове стилске, темaтске и структуралне особености а у Зборнику су, како је нагласио Делић, заступљени радови 17 аутора.

Најновији 79. по реду број часописа са књижевност и културу „Нова Зора“ представио је главни и одговорни уредник проф. др Милош Ковачевић. Он је подсјетио на чињеницу да је први број „Нове Зоре“ угледао свјетлост дана у априлу 2004. године.

Овај часопис представља ризницу свега што чини српску културу.

„Наредне године, када се обиљежава 20 година постојања овог часописа репрезентативно ћемо представити сва издања“, рекао је проф. Ковачевић. Поклоници лијепе ријечи имају прилику да прочитају значајан број радова стваралаца из Србије, Републике Српске, Црне Горе и осталих простора на којима живе Срби.

„То су радови професора, књижевника, научника, новинара, ликовних и музичких критичара“- нагласио је проф. Ковачевић.

Промоцији „Просвјетиних“ издања су, уз историчаре, присуствовали и пјесници и прозни писци , учесници Ћоровићевих сусрета у Билећи, па је програм употпуњен и стиховима које су говорили пјесникиња из Никшића Милица Бакрач и гатачки пјесник Сретен Видаковић.

Претходно су историчари и писци посјетили манастир Св. Петра Зимоњића, етно музеј и библиотеку у згради Парохијског дома.

РАДИО ГАЦКО

Преузето са: Слободна Херцеговина