Привредник покренуо кампању ради помоћи сиромашним ученицима и студентима
Српско привредно друштво Привредник и ове године расписало је натјечаје за стипендирање талентираних ученика и студената слабијих материјалних могућности из своја два фонда, Фонда “Владимир Матијевић” и Фонда “Ивана Вујновић”. И ове године на натјечаје за додјелу стипендија пријавио се велик број кандидата. Иако се у Привреднику улажу велики напори да се осигурају што већа средства за стипендије, сви пријављени, нажалост, ни ове године неће моћи добити стипендије. Унаточ бројним Привредниковим дугогодишњим и традиционалним донаторима, унаточ бројним добротворним активностима које Привредник организира, средстава нема довољно за све.
Привредник је стога ове јесени покренуо интернетску кампању под називом “Ослонац младима”. Циљ кампање је да се што већи број људи потакне на солидарност и подршку младима који имају талент и жељу да се образују, па и с најмањим донацијама путем трајног налога или једнократном помоћи (www.привредник.хр). Поједностављене су техничке могућности донација. За сада су ову кампању, као својеврсни амбасадори, подржали наши истакнути умјетници, музичар Момчило Бајагић Бајага и глумац Горан Богдан. Овим гестом ова два велика човјека и врхунска умјетника дају незамисливо снажан вјетар у леђа младим људима да се образују и да не требају скривати свој национални или било који други идентитет. И друге познате особе из јавног живота регије најавиле су да ће подржати ову акцију.
“Моја обитељ се нашла у јако тешкој ситуацији из које се не можемо извући. Тата је у обитељи једини запослени члан. Његова плаћа била нам је довољна за покривање скоро свих трошкова, но било је мјесеци када је плаћа јако каснила или је уопће није добио. Његова фирма му дугује неколико плаћа, а уз све то тата има и кредит који треба отплаћивати”, пише једна студентица у мотивацијском писму које је дио документације потребне за увјете Привредникових натјечаја за стипендије. “Због лоше финанцијске ситуације уназад неколико година и уз све напоре и жељу моје маме и мене да упишем факултет, то нисам био у могућности. Умјесто тога, упутио сам се на море да кроз сезонски рад зарадим и уштедим новац. Иако сам, због ситуације с коронавирусом, ово љето зарадио знатно мање, ипак сам успио уписати факултет”, пише Привреднику један бруцош.
На натјечаје се јављају и прошлогодишњи стипендисти који истичу како им је Привредникова стипендија увелике олакшала школовање. “Могла сам плаћати мјесечну карту за пријевоз влаком, могла сам си сваки дан приуштити храну, могла сам набављати разне потрепштине за факултет, чак сам могла некада и уживати у студентском животу. Мотивација ми се повећала јер сам се осјећала као да нетко цијени то што ја улажем труд у свој студиј”, пише Привредникова стипендистица.
Читајући мотивацијска писма, улазите у њихове домове и животе. Упознајете се с њиховим проблемима. А животи велике већине њих су изразито тешки и трауматични. Неки немају једног или оба родитеља, нечији родитељи или други чланови обитељи су тешко болесни. Поједина кућанства имају изразито мала примања која нису довољна ни за једну особу, а камоли за цијелу обитељ која још има студента који се школује у другом граду. “Мој упис на факултет, колико год је моје родитеље развеселио, бацио их је и у додатне велике трошкове. Моја мајка је незапослена, а отац има мировину у износу од 2.100 куна и инвалиднину од 420 куна. Од тих прихода моји родитељи морају покрити своје животне трошкове и исто тако осигурати мени нормалне животне увјете, што је с расположивим новцем јако тешко”, пише Привредникова стипендистица која студира изван мјеста пребивалишта.
Без обзира на све потешкоће с којима се сусрећу, ови млади људи велики су борци и оптимисти. Превише су млади да их преузме безнађе, да их обесхрабре препреке на које наилазе. Тешка животна реалност још увијек им није убила снове. Боре се за своје боље сутра, желе се образовати, желе бољу будућност. “Циљ ми је завршити Медицински факултет и напредовати у том подручју. Желим дати свој максимум и својим трудом изградити каријеру. Волим помагати људима у невољи и сматрам да ћу кроз медицину то најбоље учинити”, пише будућа докторица медицине. Друга стипендистица која студира биологију поручује како ће, када заврши факултет, дати све од себе да допринесе иновацијама у знанственом подручју. Студентица психологије сматра да психолози постају све потребнији, али их друштво недовољно уважава. “Све је то обесхрабрујуће за студенте који се труде бити успјешни како би касније били добри психолози. Али без обзира на потешкоће, једна од мојих амбиција укључује провођење истраживања која ће у коначници побољшати људску свакодневицу, почевши од оних којима је то најпотребније”, поручује ова студентица.
Утјешно је видјети како млади својим трудом и знањем желе мијењати свијет набоље. Да им године, искуство и сурова реалност не разбију снове, важно је вјеровати у њих и помоћи им да се ти снови остваре. И они у својим порукама поручују како улагање у образовање није трошак него инвестиција и управо је то оно што друштво мора освијестити. Недопустиво је да млада особа која се жели образовати то не може због недостатка финанцијских средстава. Иако је у Хрватској школовање наизглед бесплатно, немогуће је школовати се ако немате средства за уџбенике, скрипте, за пријевоз, храну, дом. Док све то није приступачно свим ученицима и студентима, не можемо говорити о бесплатном образовању.
Осим што долазе из сиромашних и запостављених крајева, Привредникови стипендисти носе и терет своје националне припадности. Бити Србин у Хрватској и даље није пожељна улога. Бројни бивши Привредникови стипендисти истакнули су како су им управо образовање и брига заједнице дали снагу да прихвате и да се поносе својим идентитетом. “Када су ме својевремено колеге питали коју стипендију примам, одговарала сам како примам стипендију друштва Привредник. Свјесно сам избјегла рећи пуно име моје организације која ме годинама стипендирала, свјесно сам избјегла ријеч српско јер би она открила мој идентитет”, присјетила се бивша Привредникова стипендистица, која је у међувремену завршила медицински факултет, раздобља у којем је мислила да прикривањем свог идентитета може нешто сакрити и лакше пролазити кроз живот. Ипак, по њеним ријечима, на крају је схватила како јој је управо образовање отворило видике. Схватила је како није било потребе за таквом реакцијом. Сада, као успјешна и образована млада жена, нема проблема с националним изјашњавањем и поносна је на оно што јесте. И да је само то Привредник учинио за ово друштво, учинио је пуно.
