Самообнова Баније

Сав трошак самообнове бит ће исплаћен власнику унапријед, рекао је министар Бранко Бачић у вези Закона о обнови у којем је истакнут „нови приступ самообнови“. Но Анка Мрак Тариташ упозорава да то отвара кључни проблем – колико ће им новца бити доступно на рачуну?

Приједлог новог, трећег по реду, Закона о обнови зграда оштећених потресом на подручју Града Загреба, Крапинско-загорске, Загребачке, Сисачко-мославачке и Карловачке жупаније, који би се до средине овог мјесеца требао наћи у саборској расправи и у кратком року бити усвојен, долази нешто прије обиљежавања трогодишњице загребачког потреса, док на подручју Баније бројни грађани трећу зиму заредом животаре у контејнерима и другом привременом смјештају.

Након што је у протекле двије године на Банији наново саградила свега шест кућа, држава је признала да су прошла два законска модела значајно успоравала обнову па је сад, у најкраћем, Министарство просторнога уређења, градитељства и државне имовине, на челу с новоименованим хадезеовим министром Бранком Бачићем, предложило модел у чијем су фокусу нове могућности финанцирања самообнове. „Потребно је потицати грађане да обнављају своје домове. При томе ће судјеловати држава кроз различите начине додјеле новчане помоћи“, пише у уводу закона. Према најави, требала би се исплаћивати новчана помоћ за неконструкцијску обнову, за поправак конструкције зграде и за цјеловиту обнову појединачно заштићеног културног добра; такођер и за уклањање зграде, умјесто градње и опремања замјенске обитељске куће, те помоћ за трошкове израде пројекта. Предвиђена је исплата цијелог износа потребног за обнову прије почетка радова, односно сав трошак самообнове власнику ће бити исплаћен унапријед, најавио је Бачић.

Иначе, Министарство просторнога уређења је до 31. просинца 2022. запримило (за загребачки и петрињски потрес) укупно 20.573 захтјева за обнову за 18.745 различитих локација, а донесено је 7.418 аката о обнови, што је у успоредби с годином прије 82 посто аката више. Па баш то и јест забрињавајуће, јер бирокрација буја, а на терену је ништавило.

Што се из укупно 87 чланака новога закона назире? Споменути „нови приступ самообнови“ у свјетлу претходних промашаја чини се као пребацивање одговорности неспособне државе на већ резигниране и изигране грађане, сите државних обећања. У том случају тешко ономе који се након двије или три године муке у контејнеру мора наново бавити израдом пројекта и свега што треба за изградњу нове или поправак оштећене куће. Посебно ако је познато да недостаје пројектаната, а ништа боље стање није ни у грађевинској струци.

За коментар о новом Закону о обнови обратили смо се бившој министрици градитељства, саборској заступници и предсједници странке Глас Анки Мрак Тариташ, која с појачаном пажњом прати његово доношење. Недавна изјава министра Бачића, започела је наша суговорница, да ће новац за самообнову бити исплаћен грађанима на њихов рачун, отвара кључни проблем – колико ће им новца бити доступно на рачуну?

– Морат ће се успоставити одређени трошковник радова. Питање је надаље да ли ће држава поставити увјете и рећи: за замјенску кућу одређеног типа исплаћујемо толики и толики износ, или ће за конструктивну обнову постојати тип А, Б или Ц, или ће пак разматрати сваки појединачни случај. Ако ће се равнати према сваком појединачном случају, ако ће се сваки трошковник оцјењивати и сваки процјењивати, опет ће требати неко вријеме – каже за Новости Мрак Тариташ.

Подсјећа на поплаву 2014. у Цвелферији, у селима жупањског краја јер је, како истиче, срушена кућа једнако срушена, било од поплаве или од потреса, а замјенске куће тада је радила искључиво држава.

– Али за све друго утврдили смо четири категорије и одредили износ који особа може добити овисно о процјени категорије сваке поједине страдале куће. Сав донирани материјал, а било га је прилично, људи су могли бесплатно добити. У начин на који је послије одређена особа обнављала кућу нисмо се петљали – каже она.

Држи да је и у овом случају држава требала категоризирати куће, јер јој се у супротном чини да је обнова и даље постављена на начин да људи од ње одустану. А држава до 30. липња мора потрошити 1,3 милијарде еура из Фонда солидарности ЕУ за обнову јавне, комуналне и прометне инфраструктуре те обнову јавних зграда. Чини се да би тај новац могао бити утрошен и за купњу привремених дрвених или монтажних кућа, камо би се преселили људи из контејнера на Банији. Чланак 64. управо обухваћа најам, купњу, транспорт и монтажу привремених, покретних и монтажних објеката. Заправо, то је онда дупли трошак, логично сматра наша суговорница, што се могло направити и пуно раније. Затим повлачи паралелу са загребачком поплавом из 1964. године, када су људима који су остали без кућа израђене привремене бараке, у којима неки од њих и даље живе, попут оних на ободу максимирске шуме, али и у четвртима као што су Ботинец и Ретковец.

Судећи према неким коментарима након е-савјетовања, проблематичан је и чланак 27. који не признаје право на градњу замјенске обитељске куће власницима обитељских кућа ако у тренутку потреса нису имали пријављено пребивалиште или боравиште на адреси уништене обитељске куће, док се истовремено признаје право на градњу замјенских станова у вишестамбеним зградама свим власницима, осим посебних дијелова уклоњене зграде у којима власник, односно сродник власника није становао на дан 28. и 29. просинца 2020. године, гдје би се радови извели до грубе градње. Такођер, исти чланак прописује да ће статус евентуално друге усељиве куће или стана (ако је до неупотребљивости страдао први) утврђивати трочлано повјеренство које именује министар, од којих је барем један члан из грађевинске струке.

– Остала двојица могу ваљда бити сликар и водоинсталатер. Тако ће повјеренство некоме утврдити да може живјети у дотичној кући, а за другога да не може. Ту може доћи до свакакве злоупотребе – сматра Мрак Тариташ.

За њу су спорна и два свједока који би својим потписом требали судјеловати у доказивању имовинско-правних односа, односно ондје гдје се стварно стање око власништва куће или земљишта не подудара са стањем у земљишним књигама или земљишна књига не постоји.

– Што ће потоњи свједочити – да је то била ваша кућа? – пита се заступница.

Спомиње и можда не толико проблематизирану чињеницу да држава у обнови страдалих објеката у Загребачкој и Крапинско-загорској жупанији те Граду Загребу судјелује с 80 посто учешћа, док је на Банији оно стопостотно. Грађани прве три јединице су дакле грађани другог реда, домеће Мрак Тариташ, премда би сви требали имати иста права у погледу државног прорачуна.

Такођер, закон предвиђа да власнику стана односно сроднику власника стана у којем је власник односно сродник власника и заштићени најмопримац становао у вријеме настанка непогоде или катастрофе у вишестамбеној згради, стамбено-пословној згради и обитељској кући, а која за вријеме обнове није подобна за становање, Град Загреб, жупаније или јединице локалне самоуправе на његов захтјев дају у најам стан одговарајуће величине до завршетка обнове његове зграде. Такви ће ипак бити дужни за најам стана плаћати најамнину прописану Одлуком о најму јавно најамних станова.

Добра ствар могла би бити припајање Фонда за обнову и Средишњег државног уреда за обнову и стамбено збрињавање Министарству просторнога уређења, градитељства и државне имовине. Хоће ли се том реорганизацијом и административним растерећењем побољшати стање на терену тешко је рећи, засад знамо да нас код обнове прошлост није научила ничему добром.

Извор: Новости